1      ODLAGANJE OBAVEZA

Tokom odrastanja svakom od nas često je savetovano: ”Što možeš da uradiš danas, ne ostavljaj za sutra” i mada smo svesni da odlaganje nije korisno, ono je čest oblik našeg ponašanja. Izbegavamo različite situacije i aktivnosti koje procenjujemo kao nelagodne, dosadne, naporne, sve ono što nam remeti trenutno ili buduće  uživanje. Često su to svakodnevne obaveze, kućni poslovi, učenje….. Činjenica je da bi mnogi od nas radije odložili učenje i sunčan dan proveli u prirodi.

Povremeno odlaganje obaveza nešto je sasvim prirodno i očekivano, međutim, kada to postane ustaljeni obrazac ponašanja i značajno remeti svakodnevno funkcionisanje, govorimo o problemu prokrastinacije.

 

1.1    ŠTA JE PROKRASTINACIJA?

Prokrastinacija potiče od latinskih reči “pro” i “crastinus”, što znači  – za sutra. Dakle, ona se definiše kao automatska navika beskorisnog odlaganja bitnih i vremenski određenih poslova za neki naredni trenutak, dan ili nedelju…

Aktivnost koja se odlaže, najčešće se menja nekom drugom, manje značajnom, ali prijatnijom radnjom. Na primer, pisanje seminarskog rada zamenjuje se gledanjem TV serije. Osoba koja odlaže neugodnu ili dosadnu aktivnost u datom trenutku ne razmišlja o posledicama svog ponašanja, što za rezultat ima sabotiranje sopstvenih ciljeva i kvaliteta života.

Čest oblik prokrastinacije jeste i odlaganje učenja. Učiću sutra, počinjem da  učim u ponedeljak, samo su neke od izjava kojima učenici i studenti sami sebe zavaravaju. Uprkos tome što su posledice ovakvih postupaka evidentne, takvo ponašanje i dalje se održava.

Različiti su aspekti života u kojima se ovaj problem manifestuje pa se logično nameće pitanje šta je u osnovi odlaganja i zašto se neke osobe tako ponašaju kada to sa sobom nosi niz negativnih posledica.

U osnovi odlaganja obaveza najčešće je filozofija kratkoročnog hedonizma, koja počiva na ideji da sopstvene želje odmah moraju da se zadovolje i da osećanje neugodnosti treba što pre da se otkloni ili izbegne. Dakle, takva osoba orijentisana je na ono što će joj doneti kratkoročno zadovoljstvo, pa čak i nauštrb dugoročnih ciljeva. Aktivnost koja je neugodna odlaže se ili izbegava, ali na duže staze to ponašanje veoma je štetno jer nas ometa u ispunjavanju važnih ciljeva.

Ovakvo ponašanje se najčešće i u najočiglednijem obliku prepoznaje kod učenika i studenata koji uporno za svaki ispit tvrde da im nedostaje dva dana kako bi dovoljno dobro pripremili gradivo. Ostaje pitanje zasto ovi inteligentni ljudi ipak iznova ponavljaju ovaj očigledno neadekvatan obrazac ponašanja i počinju sa učenjem, kao po pravilu, uz par dana zakašnjenja. Kako su literatura i vreme potrebno za prelaženje iste uglavnom poznati mesecema pre ispita, postaje očigledno da je to dvodnevno odlaganje početka imalo neku funkciju za studenta, odnosno da mu nečemu služi.

Kako čovek nista ne radi ukoliko to nema neku fuknkciju u njegovom životu, upravo je otkrivanje te uloge odlaganja ujedno i ključ za razumevanje i oslobadjanje od istog. Ovo naravno nije samo studentski problem, već se sreće kod svih slojeva i grupa ljudi koji imaju posla sa rokovima i vremenskim ograničenjima.

Još jedna bitna odrednica prokrastinacije jesu psihički bol i krivica koje takvo ponašanje izaziva. Mogli bismo definiciji prokrestinacije još dodati i to da se odlaganje vrši uprkos znanju da će isto imati negativne posledice.

Iako je danas ovo sve češći problem kod ljudi, ne postoji mnogo istraživanja ove teme. Po onima koja jesu izvedena, čak 95 % ljudi barem povremeno prokrastinira, a 15% do 20 % ima i ozbiljnijih problema sa prokrastinacijom. Kod studenata je učestalost daleko viša, čak više od 50% studenata prokrastinira.

Osobe koje kada odlažu obaveze teže da se usmere na neke druge životne sfere i na traj način zaborave na rokove i planove deluju kao da ih prokrastinacija ne brine previše. Njih svrstavamo u grupu opuštenih prokrastinatora.

S druge strane, postoje napeti prokrastinatori koji obično deluju, a i osećaju se, kao da su preplavljeni obavezama. Ova vrsta prokrastinatora se može prepoznati i po njihovom osećaju da ne mogu da postignu sve što imaju u planu, da nemaju dovoljno energije, niti dovoljno sposobnosti.

Ipak, bez obzira na to o kom tipu prokrastinatora se radi, od ključnog značaja za prevazilaženje ovog poblema jeste traganje za dubljim uzrocima istog, a onda i rad na njihovom otklanjanju.

 

1.2       ODLAGANJE UČENJA – LENJOST ILI STRAH?

Odlaganje učenja je kolektivno studentsko stanje koje se posebno javlja tokom ispitnog roka, a glavni simptom mu je odlaganje učenja do poslednjeg trenutka. Rašireno je verovanje da je odlaganje učenja zapravo samo lenjost.

Zadatak koji se odlaže zapravo je podsvesno povezan sa određenom neprijatnošću na koju asocira. Plašimo se negativnih reakcija drugih ljudi, na primer, da ćemo biti ismejani ako nismo dovoljno dobri ili ako „lupimo neku glupost”.

Koristimo razne načine da na kratko pobegnemo od tih osećanja. Provodimo vreme na društvenim mrežama, sanjarimo o tome kako ćemo „lako” dati ispit ili napisati seminarski. Stvaramo lažan osećaj samopouzdanja da ćemo na vreme obaviti zadatak. Tako većina počinje da uči dan, dva pred sam ispit, uljuljkana upravo fantazijom o sopstvenim supermoćima.

Problem odlaganja učenja može nas opterećivati u različitim stepenu. Međutim, jasno je da većina nas zna na šta se misli kada se pomene tendencija da ono što bi trebalo da uradimo danas – ostavljamo za sutra. Takvo ponašanje ne treba mešati sa lenjošću kod koje ne postoji svest o postojanju zadatka, cilja ili problema.  Kod odugovlačenja, prisutna je svest o neophodnosti preuzimanja određenih akcija. Pošto se dotična aktivnost najčešće doživljava kao neprijatna, takva osoba je odlaže, što za posledicu ima sabotiranje rešavanja problema. Odlaganjem potrebne akcije problem se ne rešava, a obaveze se gomilaju.

1.3    AKTIVNOSTI KOJE ODVLAČE PAŽNJU – INTERNET, TELEVIZIJA

Savremeni način života doveo je do povećanja aktivnosti koje odvlače pažnju i pogoduju porastu problema odugovlačenja. Televizija i turske ili španske serije, kompjuter, internet, različite sprave za zabavu… u velikoj meri provociraju nedostatak samokontrole i odugovlačenje.

Oni koji su iskusni u odugovlačenju, znaju da i entuzijazam u nekoj novoj aktivnosti zapravo predstavlja olakšanje koje pobuđuje odlaganje neprijatnih poslova. Sposobnost da radimo više poslova u isto vreme – multitasking, može biti korisna veština, ali on je često i oblik prikrivene prokrastinacije.

Počinjem od sutra ili od ponedeljka, može biti predmet šale, ali suštinski to su načini na koje ostavljamo sebi lufta i održavamo dobro raspoloženje uprkos nezavršenim obavezama. Stalno odlaganje neminovnog komplikuje se osećanjem krivice, porastom anksioznosti, samooptuživanjem i depresijom povodom odlaganja.

Sa novim tehnologijama bežanje od obaveza i sve veće širenje ovog problema čini se jos lakšim jer odlaganje posla značajno olakšavaju internet i televizija. Nemoguće je ne raditi ono što ste sebi obećali da ćete uraditi i pri tome ne osećati barem malu krivicu i anksioznost zbog izbegavanja obaveza. Upravo se  ta anksioznost lakše potiskuje bežanjem u surfovanje po netu, pretraživanjem stranica i sajtova koji baš tada deluju izuzetno interesanto ili gledanjem serija i emisija koje vam inače, kada ne biste time odlagali posao, ne bi ni privukle pažnju. Možda bi ovo mogao biti ujedno i jedan od aspekata objašnjenja opstanka brojnih televijskih emisija.

2      UZROCI ODLAGANJA UČENJA

Osnovni uzroci odlaganja učenja:

  • Strah od neuspeha
  • Strategija štićenja samopoštovanja stvaranjem određene prepreke koja služi kao izgovor
  • Nemogućnost odupiranja zabavnijim alternativama
Uzroci odlaganja – lične karakteristike: Uzroci odlaganja – karakteristike zadatka:
– Niska savesnost i samokontrola – zadatak koji je odbojan, pretežak, dosadan;
– Neorganizovanost i impulsivnost – zadatak koji je vremenski udaljen;
– Niska motivacija za uspehom – zadatak za koji učenici nisu zainteresovani
– Perfekcionizam (negativni)

2.1    STRAH

Osoba koja strahuje da neće uspešno odraditi posao ili student koji se plaši prevelikog gradiva, pribegava što daljem odlaganju rada. Osobe niskog samopouzdanja često se plaše rezultata sopstvenog rada ubeđene da neće biti onoliko dobri koliko se to od njih očekuje. U tom slučaju, odlaganje ne samo što ih udaljava od onoga čega se plaše, već im i daje dovoljno dobar razlog, odnosno izgovor, za niske rezultate. Njihova logika je da ako ne budu ostvarili očekivanja, to će moći da objasne nedostatkom vremena a ne nedostatkom sposobnosti. Izbegavanje otpočinjanja učenja takođe može biti posledica stresa ili straha od neizvesnog ishoda. Odlagači kasnije počnu učiti i uče manje, što za posledicu ima anksioznost i odustajanje.

2.2    PERFEKCIONIZAM

Osobe sa previsokim očekivanjima od sebe smatraju da je neophodno biti savršeno pripremljen kako bi se neki posao mogao otpočeti. Kako je takvo savršenstvo teško ostvarivo, odlaganje posla je jedini način da se osoba sačuva od razočarenja. Perfekcionizam je težnja za nepogrešivošću, a perfekcionisti su osobe koje žele biti savršene u svim područjima života.

Pozitivni – adaptivni perfekcionizam: Negativni  – neadaptivni perfekcionizam:
– Postavljanje visokih ciljeva – Postavljanje ekstremno visokih (nerealnih) ciljeva
– Zadovoljni uspehom – Nezadovoljni uspehom
– Motivisani uspehom – Motivisani strahom od neuspeha
– Veći akademski uspeh – Manji akademski uspeh (skloni odlaganju)
– Nisu zabrinuti zbog grešaka – Zabrinuti zbog grešaka
– Opušteni i pažljivi pri rešavanju zadataka – Rigidni, usmereni na izbegavanje grešaka
– Nakon neuspeha nisu preterano samokritični – Preterano samokritični nakon neuspeha, osećaju se      nesretni i posramljeni – “trebao sam se više potruditi”

Kako prepoznati negativnog perfekcionistu?

  • Previše samokritični i kritični i veoma osetljivi na kritiku i neuspeh
  • Osećaj nekompetentnosti i nisko samopoštovanje
  • Strah od greške, sramoćenja
  • Ne nose se dobro s neuspehom (preterane reakcije)
  • Psihosomatske smetnje tokom rada
  • Nerealno visoka očekivanja od sebe
  • Poteškoće s donošenjem odluka i određivanjem prioriteta
  • Sami se javljaju samo kad su sasvim sigurni u odgovor
  • Odlažu učenje zbog straha od neuspeha
  • Odlažu teške zadatke
  • Generalizacija neuspeha na ličnost (ništa ne vredim kada nisam uspeo dobiti 5 iz matematike)
  • Sve što nije savršeno doživljava se kao neuspeh

2.3    NEDOSTATAK MOTIVACIJE

Ukoliko zadatak nije uklopljen u neku širu sliku koju osoba ima o sebi i svom životu i ukoliko ne postoji želja i strast ka posvećivanju istom, tada osoba neće moći da obavlja zadatke podstaknuta unutrašnjom motivacijom, već će tražiti spoljašnje motivatore. Dobar motivator može biti osećaj stresa koji se povećava kako se bliži krajnji rok za završetak posla. Tek onda kada stres dostigne dovoljno visok nivo on će osobu pogurati ka cilju i naterati je da se posveti zadatku.

2.4    OTPOR  PREMA  AUTORITETU

Mnogim ljudima izvršavanje zadataka u striktno određeno vreme predstavlja problem zbog same činjenice da je taj rok očekivan i od okoline i to u najvećem broju slučajeva od stane nekih autoriteta. Probijajući rok i obavljajući zadatke sa kašnjenjem oni zapravo ostvaruju osećaj lične autonomije i nezavisnosti za koje strahuju da im autoritet može narušiti. Objašnjenje odlaganja preko odnosa sa autoritetom može nam donekle objasniti i značajno veće odlaganje u periodu tinejdžerskih dana i adolescencije. Upravo je to period kad se javlja i najveće buntovništvo kod čoveka jer pokušava da pomiri svoje potrebe sa pravilima sveta odraslih u koji upravo ulazi. Ipak, šteta koju takvo ponašanje donosi može biti veća od koristi u cilju pronalaženja sopstvenog identiteta.

2.5    NISKA FRUSTRACIONA TOLERANCIJA

Osobe sa niskom frustracionom tolerancijom imaju skrivenu iracionalnu filozofiju da sve što rade u životu mora za njih biti lako, prijatno i zanimljivo i ako nije tako onda je to užasno, grozno i nepodnošljivo. Užasavaju se povodom svake aktivnosti koja zahteva neko ulaganje napora i savladavanje izvesnih prepreka. U našoj je prirodi da sebe „štedimo“ u situacijama koje nećemo okarakterisati kao „suštinske za naš opstanak“ i koje nam stvaraju nelagodnost.

2.6    LAŽAN OSEĆAJ SIGURNOSTI

Ukoliko smo redovni na predavanjima, pratimo sve vežbe i redovno zapisujemo beleške verujemo da smo već zapamtili pola gradiva i da ćemo lako položiti ispit. Velika zabluda. Postoji razlika između toga što mi mislimo da smo zapamtili i realne situacije.  Sve to što smo radili na predavanjima jeste pasivno učenje i sigurno smo bar nešto zapamtili, ali daleko od toga da smo spremni za ispit. Upravo taj lažni osećaj sigurnosti može nas koštati položenog ispita.

2.7    OSLANJANJE NA „BUBANJE“ U ZADNJI ČAS

Nije bitno koliko smo vremena proveli učeći, već kako smo to vreme iskoristili. Maratonske sesije spremanja ispita zapravo su kontraproduktivne, pre svega nećemo mnogo zapamtiti jer ne dozvoljavamo informacijama da pređu u dugoročnu memoriju, a moguće je da od same pomisli na mučno celodnevno učenje odustanemo. Bolje je rastaviti materiju za učenje i umesto maratonske sesije od 15 sati rasporediti učenje na nekoliko dana. Da bismo ovako nešto izveli, potrebno nam je naravno više vremena, odnosno da krenemo na vreme sa učenjem.

2.8    GREŠKE U PROCENAMA

Naša najveća greška je u tome što se ne možemo osloniti na našu tačnu procenu u planiranju. Težimo tome da precenimo naše sposobnosti i da možemo mnogo učiniti za kratko vreme, kao i da potcenimo šta možemo uraditi tokom dužeg perioda. Prilikom procene koliko će nam vremena biti potrebno da spremimo neki ispit, trebamo biti realni što je više moguće. Na našu procenu treba dodati još 50% od tog procenjenog vremena i tek tada ćemo dobiti približno realnu procenu vremena potrebnog za učenje.

Osim te vrste greške, uvek verujemo da imamo više vremena nego što je realno. Danas sam u gužvi, sutra idem na onu žurku, u subotu roštilj ceo dan, u nedelju mi je haos u kući… znači ostaje mi sledeća nedelja za učenje, više vremena nego dovoljno. Kako da ne. Sledeće nedelje će opet nešto da iskrsne ili ću shvatiti da mi je potrebno 3 nedelje da naučim to što sam planirao.  Kao što smo malopre dodavali vreme, sada je potrebno da ga prepolovimo. Ukoliko mislimo da imamo nedelju dana za učenje, biće pre da ćemo imati jedno 3-4 dana.

3      PREVAZILAŽENJE PROBLEMA ODLAGANJA UČENJA

Problem sa davanjem direktnih saveta ljudima koji odugovlače ogleda se u tome da je to često uzaludno. Osoba koja odugovlači veoma je svesna svog ponašanja, često raspolaže i značajnim brojem mogućih tehnika za prevazilaženje problema, ali odlaže njihovo praktikovanje. Ali i pored svega dobro je znati:

  • Upoznajte motive i razloge koji stoje u pozadini odugovlačenja.
  • Upoznajte i prihvatite sebe kao kompleksno ljudsko biće. To podrazumeva suočavanje sa sopstvenim manama i nesavršenostima, ali i realno sagledavanje sopstvenih snaga i potencijala.
  • Razvijajte filozofiju racionalnog, kontrolisanog hedonizma koja zarad dugoročne dobrobiti i zadovoljstva zagovara kratkoročno prihvatanje bola, patnje i neprijatnosti. Prisetite se situacija koje su vam donele zadovoljstvo baš zato što ste u njihovo ostvarenje uložili puno truda i odricanja. Sve što vredi zaista ima cenu.
  • Uporedo radite na promenama navika, pri čemu nastojte da vam očekivanja ne budu prevelika. Počnite od malih zahteva i skromnih ciljeva, nastojte da upravljate sobom donoseći odluke i određujući nagrade za dostignute ciljeve.
  • Šta god da radite, neka to bude tek po nekoliko minuta, vaš mozak neće odoleti a da ne teži završavanju započetog.
  • Razvijajte efikasnu motivaciju. Pravite plan imajući u vidu da isplanirate obavljanje prvo neprijatnih, a zatim prijatnih aktivnosti. Takođe, prvo se pozabavite hitnim, rutinskim aktivnostima, a zatim isto tako važnim, ali ne hitnim.
  • Preuzmite odgovornost za sopstveno vreme i lični život. To vam daje slobodu da menjate ono što vam se ne dopada i razvijate se kao ličnost.

3.1    KAKO SAVLADATI SIMPTOME PROKASTRINACIJE ?

3.1.1   Upoznaj sebe

Ovaj starogrčki savet je posebno važan kada preispitujemo uzroke naših navika. To radimo tako što postavljamo sebi pitanja, recimo: zašto odlažem ovaj zadatak? Dok jedni odustaju jer se plaše da će profesor biti nepravedan prema njima, te da uloženi trud neće biti nagrađen, drugi imaju nerealna i perfekcionistička očekivanja. Pritisak zbog nedostižnog cilja koči: čemu onda sve ako nisi najbolji?

Razumevanjem sebe postižemo psihološko olakšanje. Shvatamo da zapravo nije bitno šta profesor misli o nama i da je ljudski grešiti i biti nesavršen i ponekad ispasti smešan. Kada dozvolimo sebi da vidimo širu sliku postaje nam lakše da se posvetimo zadatku pred nama.

3.1.2   Isključi se

Živimo u dobu kada smo lako dostupni. Notifikacije redovno stižu sa društvenih mreža, pozivajući nas da im poklonimo svoje vreme i pažnju. Preporuka je da se u toku ispitnog roka što ređe uključujemo u virtuelni svet ili da dnevno provodimo najviše dva sata na društvenim mrežama i ispred TV-a. Kada se posvetimo isključivo zadatku bolje upoznajemo njegovu težinu. Tako uspevamo sebi da postavimo realistična očekivanja i da bolje organizujemo vreme za rad.

3.1.3   Brini o sebi

Treba se suočiti sa bolnom činjenicom da supermoći jednostavno nisu opcija i naučiti da oprostimo sebi jer nam je potrebno više vremena od planiranog da savladamo gradivo.

Kada vidimo da ne ide, najbolje je da izađemo napolje. Bićemo raspoloženiji za rad kada dozvolimo sebi malo „lufta”. Istraživanja su pokazala da naš mozak efikasnije radi posle samo 20 minutne šetnje.

Treba častiti sebe kada savladamo zadatak: izlaskom, gledanjem filma…i uživati u tom osećaju postignuća. Toga se treba setiti kada sledećeg puta „zapnemo”, jer smo dokazali da možemo.

3.2    POGREŠNI NAČINI DA POMOGNEMO SAMI SEBI

Ako pokušavate da se motivišete tako što ćete sebi govoriti otprilike ovo: Ja to moram da uradim, Ako ovo ne uradim, posledice su užasne, Za taj posao potrebno mi je posebno raspoloženje ili inspiracija i pri tom zamišljate samu aktivnost i neprijatnost koju ona proizvodi, sasvim je sigurno da ćete pogrešnim načinima motivacije sabotirati sebe. Motivacija preko rigidnih zahteva, straha od posledica ili neprijatnosti izvođenja aktivnosti, pojačava otpor i emocionalne blokade pa samim tim održava a ne rešava problem odugovlačenja.

3.3    ZNAČAJ UČENJA

Nepismeni u XXI veku neće biti oni koji ne znaju čitati i pisati, nego oni koji ne znaju učiti.

Svedoci smo stalnih promena u društvu, globalizacija, eksplozija znanja, informaciono društvo, i slične moderne promene, koje zahtevaju od pojedinca permanentno obrazovanje, kako bi mogao da ide u korak sa promenama u društvu. A kako bi to mogao da ispuni, potrebno je da što lakše i brže usvaja nova znanja, kako formalnog, tako i neformalnog obrazovanja. Zbog svega toga veoma je porastao značaj samog učenja, i u njega treba da se ulaže mnogo više nego ranije.

Nepisano pravilo je oduvek bilo, da učenici/studenti krive nastavnike/profesore za svoje neuspehe, i obrnuto, ali svi trebamo biti svesni da neuspesi u učenju ne nastaju samo zbog lenjosti učenika, i težine gradiva, već jer nismo naučeni kako da učimo. Kako bismo naučili da učimo, potrebno je da prvo spoznamo sebe, svoje sposobnosti za učenje, proces učenja koji je već uspešno korišćen, kao i znanja i interesovanje za gradivo koje želimo da naučimo.

Učenje predstavlja svesnu, svrsishodnu, i namernu delatnost kojom stičemo određena znanja i veštine, on je složen i permanentan proces, prisutan u svim aspektima i razdobljima našeg života.

3.3.1   Problemi sa kojima se redovno susrećemo prilikom učenja:

  • Stalno odlaganje početka učenja;
  • Brzo odustajanje;
  • Neredovno učenje;
  • Osećaj brzog zaboravljanja i pomešanosti naučenog;
  • Strah od ispita;
  • Učenje bez ponavljanja gradiva i proveravanja;
  • Neorganizovanje gradiva;
  • Postojanje velikih teškoća u razumevanju gradiva;

Kad god krenem da učim, meni :

  • se prispava ili se jede;
  • neko mi piše na facebooku ili mi zvoni telefon;
  • posečem se na stranicu knjige;
  • mama me zove da idem u radnju;
  • počinje utakmica;
  • shvatim da sam kasno počeo sa učenjem;

3.3.2   Stilovi učenja

Kako bi učenje bilo svrsishodno, bitno je da u zavisnosti od sopstvenog stila učenja, izaberemo jednu od sledećih tehnika:

  • Vizuelni ili prostorni stil učenja– mnogima je lakše da zapamte određenu definiciju, ili činjenice, ako ih šematski predstave, ili slikom koja asocira sa rečima iz teksta – koristeći što više fotografija, mapa, šarenih markera za podvlačenje, grafikona, multimedijalna sredstva…
  • Auditivni stil– za osobe kojima ovaj stil odgovara, je veoma poželjno da prisustvuju predavanjima, jer je za njih auditivna informacija koju dobijaju od profesora više od polovine obavljenog posla. Tehnika koja se ovde preporučuje, jeste da se informacije pretvaraju iz verbalnog-vizuelnog u auditivni domen – učenje naglas, diskusija o idejama…
  • Logički ili matematički stil– osoba teži da shvati kako su određene informacije povezane, po kom principu rade, da li se mogu povezati sa nekim prošlim, već usvojenim znanjem. Ovakav način učenja, zahteva veće intelektualno angažovanje, od prethodna dva, ali takođe i donosi mnogo više koristi, jer će ostati mnogo duže u našoj memoriji.
  • Socijani ili interpersonalni stil– ovaj stil zahteva učenje u paru ili grupi. Osoba na ovaj način čuje kako je osoba sa kojom uči shvatila gradivo, te je vrlo verovatno da ćemo na taj način saznati i nešto novo, i dopuniti ono što smo propustili da naučimo.

Bitno je napomenuti, da veoma zavisi i od gradiva, koji ćemo stil koristiti, a ne samo od pojedinaca, takođe, veoma je važno i najbolje bi bilo da kombinujemo određene tehnike.

Najvažnije je da zapamtimo da ne učimo za školu, već za život, te da uz tehnike i strategije koje baš nama odgovaraju, motivaciju, smanjen stres, s kvalitetnim upravljanjem vremenom, uspeh je zagarantovan, jer “niko na svetu nije jači od čoveka koji zna”.

4      LITERATURA

  1. Kuleto Valentin (2012) Vodič za učenje“, dostupno na internet adresi: http://www.valentinkuleto.com/wp-content/uploads/2014/02/Vodic-za-ucenje-drugo-izdanje.pdf
  2. Ljubin Golub Tajana, Kozjak Mikić Zlatka (2014) „Odlaganje, perfekcionizam, ispitna anksioznost i akademski uspjeh“, dostupno na internet adresi: https://web.math.pmf.unizg.hr/nastava/psih/9_Odlaganje_perfekcionizam_ispitna_anksioznost_web.ppt.
  3. Mišić Vladimir (2011) Prokastrinacija, dostupno na internet adresi: http://www.vaspsiholog.com/2011/03/prokrastinacija/
  4. Ratković Ljubica (2016) Učenje nije mučenje, dostupno na internet adresi: http://www.pricajmootome.rs/index.php/psiholoske-teme/problemi-u-ucenju/298-ucenje-nije-mucenje
  5. Šekarić Valentina (2010) „Prokastrinacija ili bolest oklevanja“, dostupno na internet adresi: https://medicor.wordpress.com/2010/04/05/prokrastinacija-ili-bolest-oklevanja/

Vujić Ivana (2015) „Odlaganje učenja (prokrastinacija): lenjost ili strah? dostupno na internet adresi: http://portalmladi.com/odlaganje-ucenja-prokrastinacija-lenjost-ili-strah

 

Učenici II-1:

Sergej Stanojčić, Aleksa Banjac i Ognjen Sretenović

Advertisements